Hodao  sam  po šumi.  Svakim  mojim  korakom čuo sam pucketanje lišća. Tada sam čuo kako nešto govori . Reklo je: „Pst , Luka , priđi.“. Ja sam se sav uspaničio, da nije koji serijski ubojica. Prišao sam i vidio leteću damu obučenu u haljinu koja je ispletena od žuto-crvenih listova.

Bio sam znatiželjan. Upitao sam damu tko je ona? Ona mi je rekla da je ona Jesen. Prvo nisam povjerovao u to. Ona  mi je onda pokazala njezin kist, stavila kapljicu na jedan list i on je napola požutio. Rekla mi da vodi  jedan orkestar. Upitao sam je mogu li ga vidjeti. Podigla je kist, kako se podigao tako su lišće i vjetar počeli pjevati. Lišće je  lijepim tonom šuštalo, a vjetar zavijao kroz krošnje stabala. I mogu vam reći da je bilo jako lijepo  čuti to dvoje zajedno.

Odjednom me prenuo tatin glas:“Idemo doma!“. Otišao sam doma uzbuđen i sretan. Taj događaj nikada neću zaboraviti.